Katastrofe: Jedna kulturna istorija od XVI do XXI veka

Od sedamdesetih godina XX veka, „rizik“ je jedan od načina suočavanja sa neodređenom neizvesnošću koja obuzima naš svet. Do tada, termin „katastrofa“ bio je dovoljan za poimanje različitih pojedinačnih slučajeva izbijanja kriza.

Iz nesreća u pošasti, iz nedaća u pokore, Zapad je sebi predstavljao katastrofe prema složenom mehanizmu čija račvanja istražuje Fransoa Valter. Zašto se klasično doba toliko pribojavalo prolaska kometa i njihovih predskazanja? Šta nagoni vek prosvetitetljstva da bude fasciniran prizorima vulkanskih erupcija? Da li je XIX vek zaista prometejski vek, pošto se čini da se on miri sa nizom industrijskih i rudarskih katastrofa? A šta tek reći o nemoći prošlog veka suočenog sa apsolutnim moralnim katastrofama, Aušvicom i Hirošimom?

Umesto da sledi redukcionističku shemu po kojoj smo navodno prešli iz društva fatalnosti u društvo sigurnosti, Fransoa Valter nastoji da odmeri doprinos slika i diskursa stvaranju anksiogene klime. On pokazuje da se kultura rizika uvek napaja na simboličkim izvorima a tim više kada svetom vlada ideologija predostrožnosti i trajnog razvoja, u senci najavljene ekološke katastrofe.


SADRŽAJ Uvod, 5

Prvi deo: Stara društva nisu društva katastrofa (XVI-XVIII vek), 25
Prvo poglavlje: Teologija istorije, 27
1. Providencij alistička paradigma, 28
2. Katolici i protestanti, 33
3. Kazna ili opomena?, 45

Drugo poglavlje: Raznovrsna znanja, 55
1. Od Proviđenja do verovatnoća, 56
2. Fizičko-teološka paradigma i njeni produžeci, 65

Treće poglavlje: Stvaranje slika, 76
1. Smak sveta, 77
2. Katastrofa spektakl, metafora jednog društva, 86

Drugi deo: Prirodne slučajnosti i društvene pretnje (od sredine XVIII veka do Prvog svetskog rata), 97
Četvrto poglavlje: Lisabon i gromobran, 99
1. Pronalazak gromobrana, 101
2. Zemljotres, književni motiv?, 104
3. Od pošasti do katastrofe, 113

Peto poglavlje: Pošast Božja ili pošast prirodna?, 120
1. Šta se desilo sa razumom?, 121
2. Udar kolere, 127
3. Društvena uloga medijatizacije, 134
• Od propovedi do časopisa, 135
• Naturalistička ideologija, 138
• Nemoralnost prirode, 143

Šesto poglavlje: Prometejska civilizacija, 146
1. Naučnaimaginacija, 147
2. Estetika katastrofe, 152
3. Novi rizici i njihovo predviđanje, 163

Sedmo poglavlje: Apokalipsa Prvog svetskog rata, 170
1. Koja budućnost oko 1900?, 170
2. Rat u umetnosti, 176
3. Gde je izabrani Božji narod?, 180

Treći deo: Društvo rizika i neizvesnosti (od 1918. do naših dana), 187
Osmo poglavlje: Vek sumraka, 190
1. Od prirodnog alibija do nove kulpabilizacije, 190
2. Vek rata i nuklearne energije, 194
• Drugi svetski rat i apsolutno zlo, 197
• Kraj istorije, 203

Deveto poglavlje: Nove kulture rizika, 210
1. Od individualizovanog rizika do društva rizika, 211
2. Tabu, greh i rizik, 216
• Religioznost i sakralnost, 216
• Izražena tendencija: ponavljanja, 220
3. Zaštita, prevencija, predostrožnost, 225

Deseto poglavlje: Patologije hiperorganizacije, 235
1. Nedavna promena percepcije?, 236
2. Upravljanje neizvesnošću, 245

Jedanaesto poglavlje: Diseminacija strahova, 254
1. Umetnost katarze, 255
2. Nove planetarne opasnosti, 261
3. Kritička ekologija kao filozofija, 268

Dvanaesto poglavlje: Porast alarmizma, 273
1. Novi proroci, 276
2. Nedavna himera, 280
3. Neokatastrofizam, 283
4. Spirala nesreća, 286

Zaključak, 297

Aneks: Događaji pomenuti u tekstu, 307
Bibliografija, 313
Indeks geografskih odrednica, 345
Indeks ličnih imena, 351
O autoru, 365