Карађорђе

Карађорђе (1930), Хајдук Вељко (1931) и Вујица Вулићевић (1932) Стојана Живадиновића чине својеврсну трилогију историјског романа у чијем центру се налазе личности и догађаји Првог српског устанка. Познате чињенице представљају позорницу на којој ће се кретати историјски и фикционални јунаци расветљени дубоком психолошком анализом.
Прва свеска ове трилогије доноси љубавне приче пуне драматичних обрта у широј слици ратних страдања устаника. Упркос трагичним судбинама појединаца, јасна је оптимистична идеја да је узвишени циљ слободе вредан сваке жртве, и да ће народ претрајати страшни период своје историје.