Нова књига поезије Дејане Николић у издању Чигоја штампе и ауторке. Скоро као дневнички записи, песме бележе период у животу песникиње (2008 – 2018). Кроз сложену слику света протежу се два централна мотива: тема смрти и тема песничког заната. Али се песме не нижу насумично, нити хронолошки. Песникиња крајње промишљено води причу, која се уобличава између уводне и изводне, завршне песме; уз неизбежни преокрет и поенту; после перипетија и кулминације, то јест, завршене драматуршке кривуље, циклус Апокриф доноси асиметрију, и као антиклимакс донекле развејава атмосферу књиге. Идеја је да у основи сваке песме лежи прича, па и у основи сваке књиге. У том смислу, Календар је књига поезије, систем затворен у себе, каже ауторка. У Календару се најзад догађа ослобађање од циклуса и ствара се нови модел за књигу. Израз се приближава епиграмима или фолклору, његовој сажетости. Али стихови чувају аутентичан ауторкин глас, препознатљив већ три деценије.