Kako ne biti glup

Reč „glup” rano je ušla u naš lični rečnik, već sa četiri godine znali smo kako deluje na nas kad nam je kažu. „Glupane” je znak za uzbunu. Znači: pazi, prekoračuješ psihološki prag koji ni za koga nije dobar i s kojeg je teško vratiti se. Rano smo naučili da kažemo to i za druge: „On je glupan.” Izgovoriti tu rečenicu pruža olakšanje jer podrazumeva: „Ako sam primetio da je on glup, postoji velika verovatnoća da ja nisam.” „Ali u kom smislu glup?” Ni sebi nismo postavljali to pitanje iz straha da ne ispadnemo glupi. Postoji dvanaest oblasti našeg iskustva u kojima možemo biti glupi; bar ih ja nisam otkrio više. Svako ima svih dvanaest oblasti i sve one doprinose smirivanju našeg ličnog sveta: posredstvom njih saznajemo, delamo, mislimo, želimo, sećamo se i zaboravljamo. U knjizi Kako ne biti glup objasniću kako da analizirate tih dvanaest funkcija, koje stvaraju realnost i nerealnost. Moćne su koliko i krhke, lako se blokiraju, zaglupljuju. Srećom, za svaku njihovu blokadu postoji rešenje, ako je primetimo. Iz poglavlja u poglavlje daću pravi psihološki, ali i egzistencijalni pregled i za svaku od dvanaest funkcija ukazaću na osnovne metode koje se kreću od jednostavnih vežbi ili testova sposobnosti do edukativnih programa (šta čitati, šta slušati, o čemu razgovarati). Danas duvaju vetrovi konformizma kao malo kad na Zapadu tokom protekla tri stoleća. U vreme konformizma postoji jednakost između onoga što je dozvoljeno reći i onoga što ogromna većina misli i želi da čuje. Ova knjiga nas obučava da budemo malo manje konformisti i glupi.