Kafana

„Pripovedač“ sedi za stolom u dnevnoj sobi svoga stana i zuri kroz prozor u pravcu druge obale reke. Tamo vidi jarkim zracima osunčan visoki kran gradilišta. Bešumno je ta naprava pokretala svoje krake, a viđena kroz staklo zatvorenog prozora podsećala je na tek probuđeno biće...Tako počinje jedan od najčudnijih i najsamosvojnijih romana naše književnosti. Ova priča nas mnoštvom asocijacija i mentalnih slika, kao na toboganu, odvodi pravo u središte autorovih moždanih vijuga, a to je jedno neobično i veselo mesto. Novi roman Žarka Radakovića, zemunskog pisca i prevodioca na „privremenom“ radu u Nemačkoj, predstavlja dragocen zapis nesvesnog, ulaz u lavirint asocijacija i misli što opsedaju lucidnog autora. Pored nenametljivog talenta za opažanje detalja, Radaković vlada i retkom lakoćom pisanja, pa čitanje Kafane ubrzo postaje pravo uživanje. „Roman Kafana je konceptualna biografija nastajanja i uzrastanja jednog umetnika i jednog nesvakidašnjeg umetničkog kreda. On započinje kao nadmetanje Pripovedača i njegovog lika, Provalnika, za glas i pažnju Čitaoca. Kada se lik Provalnika otme Pripovedačevom konceptu i osamostali u sopstvenom diskursu dnevničke proze, tek tada nastaje potraga za novim umetničkim parom.“ – Jasmina Vrbavac „Roman Kafana uvodi čitaoce u svojevrsnu rekapitulaciju ’pisanja pripovedanjem’, spisateljsku poetiku Žarka Radakovića koju on u ovom romanu dovodi gotovo do savršenstva. To je u isto vreme autobiografski prikaz sebe kao pripovedača koji ne želi da ostavi nikakav trag u tekstu koji upravo nastaje, kratak pregled avangardnih autora u našoj umetnosti tokom druge polovine XX veka i, napokon, studija o ’svetom mestu’ evropske kulture, o kafani, koja u istom dahu može čoveka da stavi na pijedestal i da ga, odmah potom, baci u trulež i glib.“ – David Albahari