Кад би био близу

Роман Јасмине Сенић „Кад би био близу” тече паралелно са главним током тзв. „велике историје”, али у ониричном простору, недохватном за оне политичке и профитерске наказе које су рођене и стасавале у „деведесетим”. Као у неком посту-пку књижевне дестилације, остао је само најчистији екстракт љубави, пријатељства, радости...

Главни лик овог романа, Бодин Марјановић, свеприсутан је, чак и онда када га списатељица у деловима романа и не помиње. Управо је у томе њена највећа списатељска вештина. Он је ту, а није ту. Тако би волела да је ту, али је то немогуће, јер је Бодин погинуо у Вуковару 1991. године.

Бојан Вучковић

Књигу сам доживела као топлу, искрену причу, која плени својим мелодичним приповедањем о животу и љубави. Својим јединственим ритмом стапа искуство и осећања, доживљаје света, љубав и одбацивање, истину и перципирање стварног из више углова. Једно је причати о животу, а друго је описати га тананим појединостима, од којих сузе навиру на очи.

Јелена Митровић

Овај женски рукопис, у коме су доминантне емоције, покушава да помири маштања о љубави, кроз лик идеалног човека, њене неостварене снове, Бодина, и мушкараца са којима остварује своју љубав без много успеха.
Јунакиња овог романа је несигурна жена, којој је наметнут осећај кривице од родитеља у раном детињству да је неспособна за живот и да никада ништа неће урадити како треба. Упркос томе, она се труди да се избори са својим страховима, сумњама и оствари себе као жену.

Божидар Пешев,књижевник