Ka filosofiji postupka

U fragmentima spisa Ka filosofiji postupka, ruski mislilac kaže da je za izražavanje postupka iznutra, i jedinog bića-događaja u kojem se zbiva postupak, neophodna sva punoća reči – i njegova sadržinsko-smisaona strana /reč-pojam/, i vidljivo-izražajna /reč-slika/ i emocionalno-voljna strana /intonacija reči/ u njihovom jedinstvu. U Autoru i junaku u estetskoj delatnosti koji vremenski neposredno sledi spis Ka filosofiji postupka, Bahtina intonaciju shvata kao „reakciju junaka na predmet u okviru celine [...] izraz ocene predmeta u vrednosnom kontekstu junaka“.