Овај зборник је недовршени рукопис Васка Попе који је, највероватније, настао крајем шездесетих година двадесетог века а сачувао га је песников пријатељ Александар Петров. У белешци на крају зборника проф. др Ђорђе Трифуновић каже да је он слика једног личног вредновања српског средњовековног песничког казивања, које још није добило свеобухватну, књижевнотеоријску и естетичку оцену.