Jugosloveni

Izveštaj sa mesta čitanja:

Zemlja i vreme: Socijalistička Jugoslavija 60-ih i 70-ih. Toposi bratstva i detinjstva: Rab, Kvarner, Dalmacija, Beograd via Frankfurt i San Pedro, Kalifornija.

Radnja: Očevi u nestajanju, deca u odrastanju. Pubertet, radne akcije, rokenrol, kolektiv, a ipak – lepeza individua. Naivnost i vera. Lepota tela i tinejdžersko osvajanje sveta. Sazrevanje i otkrivanje seksa. Skrivena analiza sveta odraslih: u ljubavi, promeni identiteta, politici i šahu, i u već odavno otkrivenom seksu…

Instrumenti: Asamblaž (vajarska tehnika spajanja različitih predmeta u trodimenzionalnu prostornu kompoziciju) i kolaž (tehnika spajanja povezana sa vertikalnom površinom – slikom).

Proces: Boris Miljković od slika u glavi pred čitaocem, u toku trajanja same radnje, u umetničkoj radionici, rasklapa i relativizuje sećanja, pa ih potom komentariše, kao da su scenski opisi i didaskalije, raspravlja o njima naglas sam sa sobom, pa ih sklapa iz asamblaža u kolaž, iz fotografije u film. Montaža literarnih slika (kao da su celuloidne) pretvara dorađena sećanja, preko scenarija, u – roman.

Stil: Rečenice, često kratke, kao rezbarene perorezom, bez previše ukrasa. One kao da ponekad plove i morem i vazduhom pune šarma prvih doživljaja koji decu prevoze u stvarnost odraslih. Ponekad setne, a najčešće tople, kao stvorene za suze u bioskopskom mraku filmske projekcije.

Sufler: Junak koji "priča priče a sanja snove", a zapravo se svaki čas okreće u polusnu i tako menja čitaočev ugao posmatranja. Spavačeve interpretacije su kao "kratka stanka" između TV emisija toga doba.

Rezime: Šesnaestomilimetarska traka koja se otrgla u format knjige. Dobra stara traka, dobra nova knjiga. - Vladislav Bajac