Југославија у емиграцији – писма и белешке из 1917.

Јован Н. Томић је 1921. године објавио књигу „Југославија у емиграцији”, у којој је приказао политичке тежње дела југословенске и српске емиграције током Првог светског рата, са посебним освртом на њихово залагање да будућа југословенска држава буде успостављена као федеративна република. Књигу је написао са изразито монархистичких позиција и представио „старије” српске републиканце негативно – као политичке опортунисте, лажне демократе и антипатриоте, те их оптужио да су својим залагањем за југословенску републику ишли против српских интереса у будућој југословенској држави. Српска републиканска омладина у Швајцарској и Француској се, према писању Јована Томића, спојила са југословенским омладинцима републиканцима, чије се незадовољство такође манифестовало у републиканству. „Сви скупа”, писао је Јован Томић, „већ представљају једну групу, која иде правцем коју јој дају старији политичари од заната, Србијанци и Југословени, окупљени око СНБироа и одсека Југословенског одбора у Женеви. Одатле потиче директива, а омладинци су просто оруђе у рукама старијих” (Јован Н. Томић, Југославија у емиграцији, Београд 1921, 16, 37–42, 45–75).