Ješko Ježić

Opis

Ješko Ježić – basne i priče o životinjama – autor Ljubica Sikimić

JEŠKO JEŽIĆ UČI DA PLIVA

Krenuo Ježić Ježko od kuće u svoju prvu, sasvim samostalnu šetnju. Dugo se gegao kroz polumračnu šumu, a kada iz nje izađe, nađe se na osunčanoj stazici za koju nije znao da postoji i kuda ga može odvesti. Uzbuđen i sa željom da što pre ispita, on nije imao vremena da razmišlja o tome ko je sve pre njega stazicom hodao i dobro je utabao, ali odmah primeti da na njoj nema trave, lišća i opalih grančica i obradova se što njome brže hoda. I tako najbržim hodom kojim je jedan ježić mogao da ide, staza ga odvede do obale velike bare u kojoj su se baš tada kupale guske i patke, koje na kraju uz veliku galamu izađoše iz vode. Tek kada se njihovo gakanje stiša, ježić odnekud začu glasno kreketanje i poče se osvrtati na sve strane da vidi ko to ima tako čudan glas. Ubrzo sa velikim čuđenjem otkri da glas dolazi iz bare i da na velikom listu lokvanja leži krupan žabac, peva i sa poluzatvorenim očima uživa u svojoj pesmi. Ježka iznenadi njegov izgled, jer takvog stvora on do tada nije video u šumi, ali ga još više iznenadi to što je manji od gusaka i pataka, a ima tako jaku glasinu. Malo dalje od žapca vide u vodi dugonogu čaplju, kako netremice gleda u žapca, spremna da svakog trenutka krene prema njemu. Ježić se začudi što ona, za razliku od gusaka i pataka, ima veoma duge tanke noge i dugačak tanak kljun.