је најпознатије и најпопуларније дело Петра Кочића. Има форму једночинке и тон врло оште и убојите сатире. Кочић се упорно борио за национална права и слободу српског живља у Босни, које је било под аустроугарском влашћу. Борио се као политичак, публициста и књижевник. Зато ово дело сједињује у себи елементе политичког говора, програмског манифеста поробљеног нараода и комедије. Међутим, јунак ове једночинке, Давид Штрбац, није се свео на лик народног трибуна, а његово казивање није оптерећено паролама. Напротив, он је једноставан и прост човек из народа, али бистар, лукав и довитљив. Он говори из срца и од срца о својим невољама и невољама свога народа.