Јавнобележничка форма уговора изузетно је важна и актуелна тема у области облигационог права. Облик уговора, као инструмент заштите странака и јавног интереса, посебно добија на важности у савременим правним системима који настоје да повећају правну сигурност.
Исцрпно су анализиране све три врсте јавнобележничке форме уговора у домаћем праву – јавнобележнички запис, јавнобележнички потврђена (солемнизована) приватна исправа и овера потписа. Од посебног значаја је анализа односа форме пуномоћја и форме главног уговора, посебно у светлу измене Закона о облигационим односима из 2020. године, као и анализа електронске форме уговора и могућности за правно санкционисање исте у Закону о облигационим односима.
Свеобухватно сагледавање јавнобележничке форме уговора, упоредноправна анализа у Немачкој и Аустрији и идентификација бројних проблема из праксе, који до сада нису били систематизовано обрађени у домаћој литератури, резултирали су и предлозима за унапређење законодавства. Осим тога, књига има и изузетну практичну вредност, будући да може служити као драгоцен оријентир у јавнобележничкој, судској и законодавној пракси.