Јавно мњење у Француској: према политичкој и социјалној поезији од 1830. до 1848.

Јавно мњење у Француској према политичкој и социјалној поезији је критички осврт Јована Скерлића на историјска дешавања у Француској током година револуција кроз стихове романтичара Виктора Игоа, Беранжеа, Ламартина, Алфреда де Вињија, Теофила Готјеа, и др. Посебан значај придаје се времену владавине краља Луја Филипа, Наполеона и републиканаца. Поменути песници устају у одбрану духа и идеала пред освајачком индустријализацијом, науком и политиком, и утопистички се залажу за преображај друштва као слободне и промишљене творевине људске воље.