Већ почетни редови овог романа наговјештавају литерарну бизарност. Радња се одвија у брдима западног Балкана, средином 17. вијека.
У епској драми преплиће се пјесма са сузом, нада са безнађем, легенда са истином…
На историјској подлози, кроз неколико слојева уплетене су нити више жанрова: драма, трилер, путопис, пјесма, авантура, с примјесом префињене ироније, сатире, филозофске параболе.
Ово је прича о историјској личности Јанковић Стојану, лику, оличењу, метафори крајишког човјека. Он је истина, душа, филозофија, легенда, успомена…
Динамика једног трилера магнетично вуче све даље, кроз бурне догађаје и епска времена, чудном границом која никад није дочекала јутра, ни вечери… Оживјеле сцене промичу пејзажем, крајоликом већ знаним, а опет, као да је са слике врсног сликара. Живописним предјелом необичне љепоте, освајачи сију зло, све затиру, остављају згаришта, пустош, безумље, несагледив гријех, али и невјероватне поруке…
Овај роман првенац, намијењен је одраслим читаоцима, а прилагођен је за све узрасте. Млађима је узбудљива авантура, а старијим једна својеврсна успоредба са данашњим временом, приликама и ликом истог предјела…
***
„О Стојану Јанковићу мало је шта написано. Премало у односу на његова дјела, при чему су и сјећања на њега добрим дијелом ослоњена на бројне легенде. Међутим, истине су много снажније и веће од свих.
По традицији негдашњег далматинског, личког, цетинског, херцеговачког, кордунско-банијског и босанско-крајишког становништва, прича уз огњиште је толико жива, живописна и јасна да је готово није потребно ни записивати. Таквом причом успомене се преносе са кољено на кољено, о свему што је корјенито или значајно.
У мноштву изузетно бурних дешавања, одређени догађаји и личности попримају историјски или култни значај, а епско вријеме заувијек остаје непресушна знатижеља.
За православно становништво из поменутих крајева или са подручја Крајине, у неколико последњих вијекова или у новијој историји, Стојан је једна од најупечатљивијих и најдражих личности, о којој су се проносиле приче, уз огњишта испредане и уз гусле опјеване.
Нестанком многих огњишта православних породица са поменутих простора Крајине, смањује се, дијелимично и гаси традиционално предање и прича.
(…)
У овој причи, која је дијелом ослоњена на писане трагове а дијелом на легенде, радња се довија по замисли аутора, при чему су имена већине споредних ликова измишљена, а мјеста низана према једном од Стојанових путовања у подручје Босанске Крајине.
Осим очувања успомене, разлог ове приче је садржан и у самом осликавању Стојановог изузетно племенитог карактера, који живећи кроз легенду, кроз еп и мир, живи и у срцима данашњих људи као понос читавог једног краја и народа. Као такав, његов је лик судбински предодређен да остане симболом слободарског духа и животне филозофије народа Крајине.“
Бања Лука, 2013. Аутор