Јаничарове успомене

Јаничарове успомене или турска хроника настала из пера Константина Михаиловића на почетку XВИ века и представља једно од најстаријих дела писаних на пољском језику. Мијајло Константинов или Константин Михаиловић из Острвице (рудничка Острвица, једно од најважнијих утврђења средњовековне Србије) у пролеће 1453. године бива послан са 1500 одабраних коњаника султану Мехмеду ИИ од стране деспота Ђурђа под вођством Јакше Брежића (деда Ивана Грозног). 1455. године султан Мехмед ИИ осваја Ново Брдо, заробио је мушку момчад 320 душа, и око 700 женскиња раздао је својим војницима као робље, а најлепше момке оставио је за себе, да му буду јаничари, и послао их је одмах у Малу Азију." — Међу овим несрећницима био је и наш Мијаило из Острвице са своја рођена два брата. „И тако терали су нас Турци“, приповеда он сам „у једној гомили; а кад смо год ушли у шуме или међу горе, свагда смо размишљали о том, да оне Турке побијемо, па да побегнемо у гору. Но ипак смо нас дванаест побегли од њих ноћу у једно село; али кад су нас уловили, тако су нас повезали тукли и вукли за коњима, да је дивно чудо како је остала душа у нама.“ 1456. при нападу на Београд  Константин је већ био у јаничарима, учествовао је и у рату против Мореје (1458-1460), против Трапезунта, Узун Хасана у Караманској (1461) и војводе Дракула. По освојењу Босне Мемхмед ИИ оставио је јаничара Константина Михаиловића у утврђењу, о чему пише: „оставио је у једном граду, који се зове Звечај, недалеко од Јајца, дао ми је 50 Јаничара у посаду за тај град. Но кад је султан отишао из ове земље, угарски краљ Матија (Корвин) неоклевајући дође одмах у јесен у Босну, опседне Јајце и град Звечај, у ком сам ја био. Како краљ Матија доби Јајце на предају, одмах дође к угарској војсци под Звечај, и тако морасмо се и ми предати. А ја сам хвалио Бога, што сам могао тако с образом и поштењем вратити се опет натраг међу хришћане.”

Константин Михаиловић - Јаничарове успомене