Јаничарове успомене или турска хроника

Живот Константина Михаиловића, Србина из Островице, који је чешће спомињан као Константин Јаничар био је веома богат, пребогат доживљајима сваке врсте, успонима и падовима. Случај је хтео да је живео у времену кад се сва Европа из темеља љуљала под ударима олујног вихора који је с југоистока запљускивао, а Константин је био сведок, очевидац и учесник многих тадашњих збивања која су остала у сећању као преломна, значајна, судбоносна.

Ово је, дакле, прича о једном нашем човеку, који се родио некако у време „кад Јерина Смедерево гради", поданику и ратнику деспота Ђурђа Бранковића, којим се живот силно поиграо, па је после био поданик и јаничар славног султана Мехмеда II Освајача, онда заробљеник угарског краља Матије Корвина, па извесно време можда поданик чешког краља Јиржија Пођебрадског, да најзад заврши живот као становник Пољске.

Ово дело значајно је као веома важан историјски извор, јер у читавој литератури о турском питању, која је цветала током XВI и XВII века, заузима једно од почасних места.