Јабуке на асфалту

Волим, дакле постојим

Роман Јабуке на асфалту Звонка Сабоа зрачи меланхолијом људских патњи и вечитих трагедија. Љубав, као несавршена, болна и неумољива сила, исијава кроз сусрете и раздвајања Михајла и Анђеле, чије душе плове у мраку неразрешених дилема. Сабо на платну љубави и живота осликава свет у којем су све ствари располућене, као и сам смисао људске егзистенције. Међутим, у том растројству, поново се јавља нада – једна јабука, неочекивано цела, наћи ће се на седишту Михајловог аутомобила, као последњи траг исписан у љубавном кругу који не зна за крај. Роман, чија дубина открива испреплетеност људских слабости и снага, носи у себи лепоту која сугерише да су истинске тајне, као и људске грешке, неизбежне и неизрециве.