Крећући се по суптилној граници између приче и путописа, приповедања и описивања, Јелена Зелинска нам доноси записе ретке лепоте и занимљивости.
Снажна упечатљивост ове лирске прозе произилази из њене ретко виђене елеганције приповедања, изузетне моћи запажања и дубоке симболичности.
Пишући о путовањима по Грчкој, Британији, Италији, Немачкој, Израелу, Русији или Србији, ауторка даје сасвим лични, интимни поглед на пределе, градове, грађевине и људе који је окружују. Попут сликара интимисте Јелена Зелинска нам ненаметљиво дочарава културолошку слојевитост Европе, на један специфично руски начин у којем се спајају емоционалност, духовност и многобројна знања.