Изложба

Нови роман Миодрага Кајтеза експлицитна је прича о морфологији смрти. Ликови као да су са оне стране зивота. Са друге стране, сам текст романа је заразно забаван, нарочито за књижевне сладокусце, хумор, иако ненаметљив, понекад је урнебесан.

Ситуациона логика једне зграде, која се од сопствене ентропије брани жртвујући своје станаре, у центру је опсесивних кругова овог романа. Иза крими заплета, дубоко зароњеног у иронију и пародију, у читаве таласе референци спрам грађевине светске књижевности, стоји прича о неколико опсесивних мотива људске судбине.

Иронијски се поигравајући са предзнацима магијских обреда и ритуала просвељених кроз препознатљиву свакодневицу данашњице, кроз драматуршки суверену игру са климаксом и антиклимаксом саме повести, писац нас води до последњих питања о слици коју наша свест преноси из својих простора у нека, сасвим друга, пространства.

Изложба Миодрага Кајтеза роман је високе артифицијелности и врхунске приповедачке умешности. Граница између стварног и надреалног, смеховног и гротескног, чудноватог и свакодневног нарушена је. Радња се одвија у урбаној средини, пратећи микроскопски сведене епизоде из живота читаве галерије ликова. Ипак, јунаци овог романа као необични носиоци оностраних обележја увек су само на корак од света мртвих.

Читалац је уловљен у књижевни међупростор по којем тумара у потрази за митским предзнацима у колотечини становника троспратне зградице. Осећај свеприсутности свевидећег ока камере овом роману даје посебну ноту веродостојности, при чему се суштина да наслутити посматрањем ствари из различитих кадрова.

Миодраг Кајтез (1962) један је од најособенијих српских писаца средње генерације. Кајтез је унео сасвим нове и неочекиване тонове у савремену српску прозу, а у критици је примећен као „српски Џојс”. Његови романи Света породица, Порно вежбе и Антнилуфтност, стилски беспрекорни, нуде крајње необичну и књижевно провокативну визију света.