Izgubljeni kit

Opis Uroni u ovu dirljivu priču, moćnu i očaravajuću izgubljeni kit kao što je i sam okean Izgubljeni kit R io stupa na sunčanu obalu Kalifornije kod bake koju nije dosad imao prilike dobro da upozna, jer ih deli okean. Odmah po dolasku sreće neobičnu devojčicu i postaje član posade na brodiću za posmatranje kitova. Zaljubljuje se u okean i u jedno od najvećih bića na svetu – sivog kita po imenu Belonosa. Između nežnog okeanskog džina i jedanaestogodišnjeg dečaka rađa se čudesna veza. Nakon što Belonosa nestane, Rio zna da je on jedini koji može da joj pomogne… Jedino on je mogao da je čuje. Kad god bi zažmurio i isključio ostala čula, između njega i džinovskog kita uspostavila bi se tanana, nevidljiva veza. Neko čudno strujanje koje je samo on mogao da oseti. Tako je uspeo da je pronađe. Samo Rio ju je video. Bila je tik ispod površine vode udaljena od broda oko tri metra. Ženka kita koja se pojavila pred njegovim očima bila je niko drugi do – Belonosa! Znao je to, jer ju je video u maminom starom notesu još iz vremena kad ju je on zvao Beli Nos. Onda se na brodu pojavila Marina, koja mu je rekla: „To je Belonosa.” Marina je živela na brodu, jer gde bi drugde živela devojčica tog imena. Brod nije ličio na brod, bio je ofarban tako da liči na sivog kita. Zbog prijateljstva s njom, Rio je razumeo da njegova baka greši kada kaže da jedna devojčica ne može ništa da promeni. Nego da svako može nešto da promeni kad se udruži s istomišljenicima. Dešavalo se da je Rio bio ljut na majku dok je stajao u njenim izbledelim otiscima i imao samo njen blok s gomilom crteža kitova. Bio je besan što mora da bude tamo daleko, u Kaliforniji. Bes ga nije prolazio. A onda je začuo vetar koji mu je nešto šaputao. Mogao se zakleti da je u vetru začuo majčin glas… Znao je da je sve uobrazilja. Vetrovi ne šapuću. Vetrovi samo duvaju i to je sve… Izgubljeni kit Čitajući ovu priču, čitalac će: doživeti pravu avanturu posmatranja i brojanja kitova; naučiti interesantne pojedinosti iz njihovog života; pozvati majku telefonom, samo da joj kaže da voli. Emotivna i topla priča o prijateljstvu, ljubavi i zajedništvu. Potrebna kitovima. I potrebna svim ljudima… O autorki: Hana Gold je oduvek želela da poseduje mačku i da bude spisateljica i srećna je što može da kaže da je postigla oboje. Nakon što je studirala scenaristiku na univerzitetu, počela je da radi u londonskoj filmskoj i pozorišnoj industriji pre nego što je sledila svoje srce koje ju je odvelo u sunčanije krajeve. Nakon niza avantura u različitim delovima sveta, nastanila se na jugu Španije i tamo živela veoma srećno oko deset godina dok se njen budući muž nije pojavio i odvukao je nazad u Veliku Britaniju. Ona sada živi u Linkolnširu sa svojom kornjačom, mačkom i pomenutim mužem. Rekli su o knjizi izgubljeni kit: Divna priča koja uliva nadu. Biser za sve ljubitelje netaknutih divljina. Ebi Elfinston Na jednom nivou ovo je čisti eskapizam, sreća i avantura i neobična veza između deteta i životinje. Ali, postoji i mnogo dublja poruka u knjizi. Fiona Nobl, Bukseler, Dečja knjiga meseca Potpuno zanosno, prepuno divljine i ljubavi. Karli Sorosijak, autor knjige Ja, Kozmo Prelistajte izdanje klikom na naslovnicu: