Изабрани списи

Михаил Васиљевич Ломоносов био је први Рус, који је по многобројности, разноврсности и самобитности научних радова из физике, хемије, металургије, механике, могао с пуним правом стајати раме уз раме, са њему савременим европским научницима. Прворазредни научници XVIII века, као што су то били Ојлер, Волф и други, ценили су Ломоносовљев таленат и дело. Нама савремени руски научници проналазе у његовим делима изванредне научне мисли по којима је Ломоносов био испред свог времена. Али Ломоносов, управо због услова свог времена, није се могао у потпуности предати овој науци јер је био прворазредни популаризатор природних наука. Главна заслуга Ломоносова састоји се у обради руског књижевног језика; у том смислу он је био "отац нове руске књижевности". Осим прозаичног језика за научна дела и свечане говоре, Ломоносов створио је и поетски језик, пре свега у својим одама. Такође, дао је теорију језика и књижевности у првој руској граматици и реторици. Готово цео један век ова теорија је владала у руској књижевности, и до озбиљнијих промена у руском књижевном језику дошло је тек са Пушкином који је одбацивао "једнообразне и ограничавајуће форме полусловенске, полулатинске" конструкције прозе Ломоносова (Успутне мисли, 1834).