Изабране приповетке Ника Бартуловића осликавају друштвени миље његовог родног Старог Града. Слично Петровићевим Раванграђанима, и Бартуловићеви ликови повезани су нераскидивом везом за своје родно место; вољно или невољно, они у њему остају, не могу га напустити, остају затворени у његовим зидинама, у њему налазе пријатеље до смрти одане; или се у њега враћају и без обзира на своје жеље и идеале, без обзира на свет у коме су привремено обитавали, изнова се прилагођавају једној учмалој и заосталој средини. Тако из различитих перспектива Бартуловић као да слика хронику свог малог родног места.