Изабране елегије

Чувени ”Задругин четвртак”, кад ова најзначајнија српска издавачка кућа представља своја нова издања, протекао је у знаку медијске најаве „Изабраних елегија“ Крстивоја Илића, највећег савременог елегичара у српској књижевности, и нашег суграђанина. Књига је недавно изашла из штампе у фином, тврдом повезу, са корицама боје злата, што је и сам песник одмах нагласио.

Познати књижевни критичар и универзитетски професор Јован Пејчић, говорећи о Илићевој поезији, нагласио је да се ради о једној од најбољих књига изабраних стихова у новијој српској поезији, донекле изненађен што песник то није још раније урадио.

- Као префињени лиричар, и велики мајстор сваке песничке форме, Крстивоје Илић дубоко је уроњен у традицију и светске и српске елегије, и када пева о јунацима са социјалне маргине, и кад свежим, и новим језичко-поетским сликама и метафорама говори о оном најтежем и најболнијем: метафизици стварања, постојања и умирања! Његови дистиси и катрени настављају ону најлепшу линију елегичног певања у српском песништву, придружујући се Бранку, Војиславу, Дучићу, Црњанском и Раичковићу. Важно је напоменути да је Крстивоје Илић, маниром живог класика испевао неколико најлепших сонета у српском песништву, и да се са радошћу очекује излазак и једног таквог избора његове поезије. То ће се вероватно догодити, у одређено време, у Српској књижевној задрузи, којој је Крстивоје Илић скоро монашки посвећен и одан – рекао је Пејчић.

Уз Драгана Лакићевића, главног уредника Српске књижевне задруге, свечаност су започели и завршили глумци Шабачког позоришта Зоран Карајић, Петар Лазић и Синиша Максимовић говорећи непоновљивим мајсторством Илићеве стихове, као да држе лекцију глумцима који се заклањају за неки престонички „ореол“. А под тим ореолом и сам песник, видно узбуђен, био је, што је и сам нагласио, као препорођен.

- На почетку свечаности, у мени се догодило право биолошко чудо: осетио сам се потпуно здравим! Ја, који последњих година не могу никако да доведем у склад свежину, и немерљиву моћ духа, са овом рушевином тела! Нека то буде тајни чин стварања, и Створитеља! Видео сам колико су посетиоци, различитих узраста, били срећни уз моје стихове. Са колико су побожности пратили моје тихе коментаре о бесмртности поезије. Наравно, увод у сву ову духовну блиставост учинили су глумци Шабачког позоришта, говорећи, као и досад, маестрално моје стихове. Зоран Карајић, Петар Лазић и Синиша Максимовић. И онда, за крај ове исповести, још једно чудо. У мноштву угледних и драгих лица, појављује се један велики господин, и интелектуалац, и прави потомак Немањића – Алекса Буха! Рече ми да петнаест година трага и за мном и за мојим елегијама. Нисмо се видели од једног давног Сајма књига у Бањалуци. Прозборили смо неколико судбинских речи, у четири ока, а, у ствари, било нас је тројица. А сама књига „Изабраних елегија“, колико је лепа и елегантна. Нека се моје бивше љубави не љуте, али, у животу нисам имао лепшу жену – уз осмех поверио нам се песник.

„Изабране елегије“, на сто педесет шест страна, доносе песме из четири најзначајније збирке Илићевих елегија - „Елегије из предграђа“, „Јесење елегије“, „Побожне елегије“ и „Елегије над горама и водама“. Како је и сам песник признао, у животу никад није објавио обимнију књигу поезије.

Крстивоје Илић је песник лирског истраживања метафизичких и филозофских трепета и закутака бића. То биће – људско и песничко, састављено од тела, осећања и језика – песник је поистоветио са песмом, чијем „бићу“ (изразу, значењу) прибавља посвећене нијансе, са уделом божанског.
Драган Лакићевић, из поговора „Елегије над богом и људима“

Аутор: О. Гавриловић 13.10.2016.
извор: http://www.glaspodrinja.rs