Из хиландарске појачке ризнице - Викентије Хиландарац

„Врлински живот и размишљање о горњем, и то да наш инструмент (глас) прима од небеских и узвишених виђења, то је песма Богу која се остварује не силом речи, него узвишеним животом.“
Св. Григорије Нисијски, Коментари на наслове псалама, 2, 3 [PG 44, 497 A]

Без подвижничког настројења човекове душе, али и надахнућа свише, није могуће досегнути до исконског доживљаја небесне песме анђела и светих, који сви заједно и без престанка поју Богу песму нову (Пс. 149, 1; Откр. 14, 3). Истински поклоник пјенија, који је осетио предокус радости Будућег века, са свештеним трапетом захвата из неисцрпен ризнице божанске славе, објављује Име Божије браћи својој и усред сабора песмом Га велича (Јевр. 2, 12).

Сабору чувара богослужбеног благољепија придружио се и јеромонах Викентије који је, живећи подвигом вере у перивоју Пресвете Богородице на Атосу, за певницама хиландарских цркава гласом славио Господа и Његове свете и појане молитве калиграфски бележио …