Из чиста немира

У савремену српску критику и науку о књижевности, Ала Татаренко је ушла најпре као преводилац на украјински језик више репрезентативних дела савремене српске прозе! У том низу њених превода су дела Црњанског, Андрића, Пекића, Павића, Киша, Албахарија, Горана Петровића, Милисава Савића, Светислава Басаре и других.

Превела је и драме Душана Ковачевића и Милене Марковић, песме Милоша Црњанског, као и више есеја и приповедака из српске књижевности. С друге стране, на српски језик превела је са украјинског романе, приче, есеје и песме најзначајнијих украјинских стваралаца. Свој изванредни допринос српско – украјинским културним и књижевним везама, на изузетан начин је заокружила књигама есеја о српској савременој књижевности, међу којима се посебно издваја нова књига „Из чиста немира“ у издању Завода.

У њој она предочава сопствене доживљаје промишљања модерне, постмодерне и постпостмодерне српске прозе. Уз текстове о Андрићу, Црњанском, Селимовићу, Пекићу и Кишу, у књизи се налазе и занимљиви и неочекивани сусрети Але Татаренко са делима Радослава Петковића, Горана Петровића, Славољуба Станковића, Слободана Владушића, Владимира Кецмановића и Вулета Журића.

Њени текстови откривају необичне аспекте познатих дела и враћају читаоца до сада неоткривеним тајнама текста. Ала Татаренко данас предаје српску и хрватску књижевност, као и постмодернизам у словенским књижевностима, на Филолошком факултету универзитета "Иван Франко" у украјинском граду Лавову.