Иво Андрић: Први школски час: приче

Књига Први школски час, први пут у оваквом избору, пред читаоца поставља Андрићеве приче. Ова збирка прича представља колекцију имагинације, сећања, промишљања на тему живота, уметности и смрти. Она, поред осталих мотивских окосница, тематизује искуство немања као плодоносан чин који рађа писца и читав свет идеја.


Андрићев сугестиван уметнички језик дочарао је један систем вредности и једно – за данашње генерације – прохујало време, у којем је школска табла „изгледала као предодређена да […] објави велика, дивна открића“, док је књига имала ореол недостижности, време у којем је читање представљало привилегију, а библиотека назадовољену "органску потребу духа“.