Istraživanje politike: bihejvioralni pristup

Pro­u­ča­va­nja teo­ri­ja i meto­do­loš­kih pri­stu­pa istra­ži­va­nja poli­ti­ke od suš­tin­skog su zna­ča­ja za savremenu meto­do­lo­gi­ju i poli­tič­ku nau­ku. To je i mogu­ći put da se poki­da­ju kopre­ne magli­na, otklo­ne zablu­de i kon­fu­zi­je o poli­ti­ci i poli­tič­kim feno­me­ni­ma, a poli­tič­ka nau­ka s mar­gi­na i kate­dar­skih egzi­bi­ci­ja usme­ri na magi­stra­le nauč­nog sazna­nja. Sa sta­no­viš­ta istra­ži­vač­ke prak­se naro­či­ti zna­čaj ima pro­u­ča­va­nje savre­me­nih meto­do­loš­kih pri­stu­pa, poseb­no onih koji su u XX veku ima­li, ali i sad ima­ju, zna­čaj­nu ulo­gu u druš­tve­nim i poli­tič­kim nau­ka­ma. Iako se to sma­tra jed­nom od naj­va­žni­jih tema metodolo­gi­je, osim u udž­be­nič­koj lite­ra­tu­ri, pro­u­ča­va­nja meto­do­loš­kih pri­stu­pa istra­ži­va­nja poli­ti­ke veo­ma su ret­ka.