Шта је историјски роман и да ли је тај назив, уобичајен у више језика, довољно тачан? Под истим називом не разуме се увек иста ствар, па би због тога требало видети да ли се ту мисли на облике приповедања, као у роману дневнику, или на људе, као у пикарском роману, где се издваја пикаро, пробисвет и покајник. Један број историјских романа тешко је разликовати од једног броја оних који би спадали у друге романескне врсте. И овде се приповеда како у трећем тако и у првом лицу које су бирали Скот (Роб Рој, 1818), Пушкин (Огењени анђео, 1913), Гревс (Ја Клаудије; Клаудије бог и његова жена Месалина, 1934) и Маргерит Јурсенар (Хадријанови мемоари, 1951), чија дела се обликују као успомене главних јунака.