Историја технологије

Технологија као кључ људске еволуције – капитално дело „Историја технологије“

Историја технологије је збирка научних радова, коју потписују најпрестижнији историчари, археолози, антрополози, геолози, биолози, лингвисти, етнолози и математичари свога доба, на челу са Чарлсом Сингером. Дочарава развитак људске врсте од самих почетака човека преко његовог технолошког развоја; описује одређена раздобља у прошлости људске врсте, такође хронолошки сагледана, али из различитих научних углова.

Већ и сам наслов Историја технологије сугерише нам да је ово опсежно дело у ствари део оног схватања које културни развој – инхерентан пре свега човеку као друштвеном бићу – поистовећује са технолошким. Овакво становиште није општеприхваћено, али је данас свеједно врло популарно међу научницима, тим више што су неки проналасци, пре свега из генетике популације и дијахронијске лингвистике, вратили у средиште научне пажње реконструисање човекове прошлости од самих његових почетака.

Зато се данас неретко у таквим разматрањима подразумева да су наши преци одувек тежили развоју и освајању природе, а не стагнантној хармонији с њом, и једино се поставља питање да ли је то освајање узроковано више демичким (демографским) успоном човечанства, или пак оним културним, заснованим управо на технолошким изумима.

Отуд је Историја технологије на неки начин истраживање наших почетака. Зато није изненађење што је први рад у Историји технологије онај енглеског антрополога Кенета Оуклија, везан непосредно за човеков настанак и тумачење његове способности да прави оруђе, са приказивањем генезе која је довела и до мануелне и до вербалне моћи људске врсте.

Тиме се скреће пажња и на најважније проналаске у првој прошлости људи, попут употребе ватре, али и на неке теорије које и данас привлаче велики број поклоника, попут оне о настанку говора путем гестова.

О каснијим периодима казују нам Гордон Чајлд, Едмунд Лич, Луис Лики и многи други еминентни стручњаци.

Приказом материјалног развитка човека, Историја технологије пружа нам комплетну слику нашег претка о ком немамо забележен нити један писани траг те, коначно, више се не морамо осећати као Камијев „први човек“, биће које живи без предака и континуитета, лишено својих почетака и темеља.

Др Иван Димитријевић