Историја српске филозофије iii

Обимни, појмовно, рефлексивно и аргументативно развијени и утемељени прилози у овом тому и у већ публикованим томовима индикатор су не само тога да постоји заинтересованост наших водећих филозофа и интелектуалаца да проучавају властиту филозофску прошлост, већ и тога да је то подручје врло плодно за истраживање, будући да нису проучени ни сви важни рукописи из наше филозофске прошлости, нити су пак сви филозофски списи сабрани, коментарисани и интерпретирани: то је простор неистражене, а и те како филозофски битне и садржајне грађе, која отвара могућност и за интердисцлиплинарно проучавање, и која у извесним случајевима премашује националне и јужнословенске оквире.

Оно што у највећој мери карактерише радове трећег тома Историје српске филозофије - Прилоге истраживању јесте њихов интердисциплинарни карактер, који се огледа у томе што немали број текстова у овој књизи тежи пре свега да расветли однос филозофских рефлексија и књижевног израза, премда су у овом зборнику присутне и студије које проучавају однос филозофије и наука, филозофије и теологије, као и филозофије и друштвеног ангажмана,

Ирина Деретић