Историја Срба у Црној Гори: 1496-1918

Реч уместо предговора

Писање историје српског народа у Црној Гори, о двестогодишњици Његошевог рођења, није могуће замислити искључиво у домену уобичајеног историографског поступка, изван вишезначног преиспитивања свих сегмената трајно и трагично отворених питања националне прошлости, занемарених у процесима дугог историјског трајања. Посебно је захтевно писати историју једног дела народа, у време када је свако историописање изложено догматском, некритичком мишљењу које не узима у обзир научне критеријуме, већ се формира искључиво у зависности од појединачних политичких, материјалних или статусних интереса.

Уколико би се у поступку занатског историописања занемарила потреба да се историјске теме објасне на основу доказивих сазнања која не искључују потребу да се испуни дуг према сопственој савести и етици, проблематика ове књиге остала би изван циљева који су јој аутори спонтано одредили. Тим пре што ни једна историја црногорских Срба, написана пре 1945 године, ни на који начин није могла да наговести да ће народ који је стварао државу у Црној Гори, предвођен својим војводама, гувернадурима, владикама, кнежевима, у тешким, немилосрдним и увек неизвесним ратовима, баштинећи традицију српске средњовековне државности, у другачијим и незамисливим историјским околностима бити изложен поступцима којима се нарушава и ниподаштава његов национални идентитет, одузима његово државотворно право и вређа његово историјско памћење.

Пишући Историју српског народа у Црној Гори, аутори су себи дали за право да поверују како су, у складу са својим могућностима, испунили  свој део научне обавезе према народу чија се државност континуирано поништава или оспорава управо на оним просторима на којима је формирао државу или у оним земљама на које је традиционално полагао етничко, историјско и етичко право.

Књига коју данас предајемо суду читалаца представља један део замишљене, свеобухватне историографске синтезе која се односи на историју Срба у новом веку и која би требала да омогући целовитије сагледавање националне прошлости, у друштвеном, социјалном и политичком аспекту. С обзиром на уџбеничке резултате, на основу којих су студенти до данас изучавали историју српског народа, указала се потреба да се на рационално прихватљив начин, уз коришћење расположиве архивске грађе и научне литературе различите провенијенције, напише монографија чији је циљ, између осталог, успешније и рационалније савладавање иначе веома сложеног и захтевног наставног градива у оквиру постојећег образовног процеса, у просветним установама и институцијама.

На дан Светог Симеона Мироточивог 2013.    
Аутори