Историја, псеудологија, фама: студија о прози Светислава Басаре

Историја, псеудологија, фама је књига која се бави поступцима проблематизовања историје у прози Светислава Басаре, и обухвата проучавање наративних стратегија, какве су симулирање паратекстуалних конвенција историографије, проблематизовање статуса историјске чињенице, нарушавање фабуларног принципа каузалитета и подривање научног ауторитета историјског знања, указивањем на његову (нужно) фикционалну природу. Будући да је историја једна од важних тема Басарине прозе, студија обухвата и осврт на порекло Басариних схватања историје, тематизованих у романима и есејима овог аутора, као и на начине манифестовања одређених филозофских и историјских становишта кроз наративне поступке и доминантне мотиве. У Басариној прози остварен је полемички и дијалошки однос са књижевном традицијом мистицизма, као и са латинском традицијом, односно културним моделом ерудиције западноевропског човека: поступци атипичног и „неадекватног“ цитирања књижевног наслеђа свакако представљају један вид проблематизовања књижевне историје. Митологизовање националне културне и политичке историје представља један од најзначајнијих мотива Басарине прозе, а, такође, и највећег броја његових полемичких текстова.