Испричана као досађивање провинцијалца на летњој жеги, како гласи и поднаслов романа, ”Историја летње прашине” је крајње иронична слика нашег окружења, али и покушај спајања расутих бића на релацији Нови Сад – Стари град и онда када сама цивилизација умножава жудњу за хистеричношћу. Болесни, болесни на смрт, ове крхотине од личности бауљају по буџацима света и сећања, очекујући једино Чудо као могуће спасење.