ISTORIJA GEOGRAFSKIH KARATA: - MAPIRANJE SVETSKE POZORNICE

Prevod: Jelena Loma

Karte, bibliografija, indeks imena

Broj strana: 258

Godina izdanja: 2025

ISBN: 978-86-6435-259-8

„Karte su slike sveta. Sve karte u ovoj knjizi predstavljaju različite poglede na svet, od hipoteza koje su izneli stari Grci, preko onoga u šta se verovalo u srednjem veku, do pokušaja naučne i objektivne kartografije u renesansi i ogromnog gomilanja podataka u digitalno doba. Svim tim kartama jedno je zajedničko: način na koji biraju da prikažu svet govori mnogo o onome što se u datom istorijskom trenutku smatra važnim i onim što je izvodljivo.

Svet je pozornica na kojoj se zbivanja neprekidno smenjuju. Abraham Ortelius je za karte svog vremena napisao kako omogućavaju ljudima da vide „šta se čini i gde, kao da se dešava u sadašnjem trenutku“, što mami osmeh u doba kada digitalne karte u realnom vremenu izveštavaju korisnike o stanju na putevima.“

Thomas Reinertsen Berg

Premda tek odnedavno ima mogućnost da sagleda svet iz ptičje perspektive, čoveku je od pamtiveka svojstveno da ga sa te tačke zamišlja – i prikazuje. Pišući o najvažnijim geografskim kartama kroz istoriju, od osvita civilizacije do satelitskih karata i Google Maps-a, norveški istoričar Reinertsen Berg ispreda povest o kartografima, geografima, istraživačima i tehnološkim inovatorima koji su stvarali u odgovor na potrebe svoga vremena, bile one verske ili naučne, vojne ili ekonomske, a uvek iz težnje da svojim delom pruže čovečanstvu tačniju, detaljniju ili širu sliku sveta koji naseljava.

„Abrahamus Ortelius dobronamernom čitaocu. Pošto verujem da, dragi čitaoče, ne postoji niko ko ne zna sve koristi poznavanja istorije, čvrstog sam uverenja da nijednom čoveku, čak i ako je samo površno dospeo u dodir sa njom, ili pročitao tek ponešto od nje, neće promaći saznanje koliko je nužno poznavati geografiju za istinito razumevanje istorije. Ne kaže se uzalud da je geografija oko istorije.“ Abraham Ortelius (1527–1598)

Thomas Reinertsen Berg (rođ. 1971. godine) norveški je istoričar i publicista, dugogodišnji kolumnista u vodećim listovima kao što su Morgenbladet i Klassekampen. Istorija geografskih karata. Mapiranje svetske pozornice njegova je prva knjiga koja mu je donela prestižnu norvešku nagradu Brageprisen u 2017. godini i dosad je prevedena na preko deset jezika. I naredna knjiga, Istorija začina. Putovanja, otkrića i osvajanja, prošla je zapaženo u Evropi i šire, a kod nas postoji u Karposovom izdanju iz 2024.

SADRŽAJ

PREDGOVOR 7

PRVE SLIKE SVETA

Praistorijske karte, kosmogonije, sumerske, vavilonske i egipatske karte 11

KAO ŽABE OKO BARE

Ptolemej, jedan od najvećih geografa svih vremena i kako su antički Grci sve bolje upoznavali svet 27

SVETA GEOGRAFIJA

Svet koji je Bog stvorio za ljude, gde srednjovekovni duhovnici i kartografi oslikavaju jednu sakralnu povest 47

PRVI ATLAS

Abraham Ortelius i Gerard Mercator kartiraju svet koji raste zahvaljujući dalekim plovidbama Evropljana i renesansnoj žeđi za znanjem 67

U BELI SVET

Putovanje jedne norveške karte, holandske pomorske karte, trka za najveći atlas i još o Mercatoru i svemu što nije stigao da dovrši 95

VELIKA PREMERAVANJA

Francuska, Danska i Norveška uče da premeravaju velika područja. Tvrđava Kongsvinger 1779. dobija početni meridijan, a karte postaju deo državne administracije 117

BELINE NA SEVERU

Druga ekspedicija brodom „Fram“ kreće se od 1898. do 1902. tragom mnogih prethodnica koje su pokušale da kartiraju severne oblasti 145

IZ VAZDUHA

Prvi svetski rat utire put kartiranju iz vazduha, koje pak utire put izradi ekonomske karte Norveške i proboju karata u razne društvene sfere 171

PLAVA PLANETA

O onih sedam desetina naše planete koje su prekrivene vodom i nastojanju Marie Tharp da sazna kako sve izgleda ispod te vode – i zašto baš tako 191

DIGITALNI SVET

Sateliti i računari omogućavaju ogromne količine podataka i izradu karata koje govore 213

BIBLIOGRAFIJA 231

NAPOMENE 247

Indeks imena 255

Prevod: Jelena Loma