Изабрани историософски есеји о обликовању моћи и идентитета у историји, о затвореној интерпретацији историје у теорији „отвореног друштва“, о рату и рационалности, о насиљу у име хуманости, о есхатологичности историје, о смислу памћења као услову разумевања.
О историји као пмаћењу, о историји као савремености, о историји као изазову за тумачење.
Посебан део ове књиге представља критика балканистичког дискурса и расправа о феноменологији „другости“ Балкана.