Источни канон

Књига Источни канон Тање Поповић − показује занимање за једну недовољно изучену област, а то је проблем књижевне, језичке и културне посебности групација Славиа orthodoxa. У уводном поглављу књиге − „Источни канон и књижевност новог доба" − аутор доноси широк и врло подробан преглед досадашњих изучавања дате проблематике − од Рицарда Пиццхиоа, Димитрија Оболенског, Романа Јакобсона, Д.С. Лихачова, Н. И. Толстоја, В.М. Живова, Ј.М. Лотмана, па све до савремених теоретичара Р. Марттиа, С. Грациоттиа, Г. Зиффера, Б. А. Успенског и многих других. Томе се додаје и осврт на другачија истраживања настала у постструктурализму, како филолошка и лингвистичка, тако и филозофска, идеолошка, социјална и психолошка тумачења. Добар теоријски и методолошки оквир био је важан као увод у даље интрепретације књижевности. Тања Поповић као текстове где ће доказати и проверити све теорије и претпоставке бира репрезентативна дела пре свега руске књижевности, остварења Пушкина, Гогоља, Достојевског, Лава Толстоја, Чехова, руских симболиста, модерниста и авангардиста, Брјусова, Блока, Хармса, Булгакова − повезујући их са ширим европским (античка традиција), али и далекоисточним контекстом (јапански роман). Са сличног становишта овде се тумаче и дела српске књижевности, која се у духовном, историјском, и посебно филолошком смислу повезују са осталим књижевностима Славиа orthodoxa.