Истинита прича: Сећање баке Александра Тишме

Терез Милер своју историју живота почела је да пише 1968-е године на наговор свог унука, књижевника Александра Тишме, а довршила ју је 1972-е године, у 95-ој години живота.

Сећања Терез Милер се оправдано могу сврстати у ред данас све популарнијих штива која се баве историјим приватног живота. На страницама ове књиге пратимо судбину једне добростојеће трговачке породице исприповедану кроз визуру снажне, способне и срчане жене.

Расположење Терез Милер приликом записивања ових сећања било је "ретроспективно и јесење", са једном дозом дистанце и мудрости коју доносе позне године. Терез Милер нам говори о благостању и сиромаштву, успону и паду, срећи и туги, инату и одрицању, породичним несугласицама и помирењу.

У својим сећањима Терез Милер нас води кроз Хоргош, Сегедин, Будимпешту, Нови Сад, Сенту, Суботицу, Мезе Тур. Посебно су потресне странице посвећене Новосадској рацији.