Исповијест

Моје мисли су изродиле многе велике и мале мудрости. Лутале су недостижним пространствима и одлазиле куда им је воља. Убрзо сам схватио да ме оне све чешће вуку у страну на којој ми није мјесто. Опирао сам се и тјерао их од себе, али било је дана када би ме обузела апатија и тада бих им се потпуно препуштао. Све мање сам размишљао о томе да ли је то што радим паметно. Свијет којем припадам све више презире памет, али ово и није прича о мојој или туђој памети, већ о свеопштој лудости...