Исповести су прво објављено дело Милице Јанковић. За само објављивање ове збирке приповедака везује се интересантна прича – наиме, штампана је под псеудонимом Л. Михајловић, највероватније према имену њеног ујака Лазара Михајловића, који је био Миличин духовни узор. Збирка је конципирана као девојачки дневник прожет разноврсним темама: размишљањима о љубави, положају жене у српском друштву друге половине 19. и почетка 20. века, разочарањем у живот, сном о лепоти и узвишености духа. Јунакиња доживљава себе као „болничарку душа” – емпату који свима може уделити савет, али се својих немира не може ослободити.