Ispovest tumača carevog sna

Izabrane i nove pesme

„U najoskudnije vreme koje se više ne pita čemu pesnici, nego proglašava i kraj poezije, svedoci smo snažne obnove duhovnog pesništva na srpskom jeziku. U toj obnovi sve je uočljivije i značajnije pesmotvorje Selimira Radulovića.“ Akademik Matija Bećković

„Da je za ovo naše protivurečeno i haotično doba upravo spasonosno da se vrati nekom vremenu obeleženom čvrstinom i stabilnošću čovekovog doživljaja sveta, da je za ovo rastrojeno doba dragocen povratak Bibiliji, hrišćanskom predanju i srednjovekovlju, to dobro zna pesnik Selimir Radulović. Stoga on o tome posvećeno i strasno peva.“ Ivan Negrišorac

„Kao da Selimir Radulović potvrđuje ideju da je, poput biblioteke, neophodno katalogizovati i svet, ne bi li se, u savršenom obliku, vratio Gospodu. Upravo je u takvom procesu imaginativnog pribiranja (ne)mogući reciprocitet, malog i velikog, jedan od istinskih zametaka mnogozvučnih sfera Radulovićevog pevanja, obručenih i u misli da se (n)igde (...), kao na nebesima, ne obelodanjuje ukrštaj velikog i malog, odnosno malog i velikog.“ Mina M. Đurić

„Poezija Selimira Radulovića je prošla kroz transformaciju – od početne neoavangardističke pozicije sumnje u smisao do sadašnjeg neporecivog poverenja u smisao. Razlika je u tome što je pesnik isprva tražio smisao u imanenciji jezika i njegovih pojava, a kasnije ga našao u krajnjoj transcedenciji svetog.“ Saša Radojčić