Искуство и сиромаштво: изабрани огледи о искуству

Бенјамин је несумњиво један од најважнијих мислилаца нашег доба. Његова три чувена текста, сабрана у овој књизи (поред насловног, 1933, још „Приповедач“, 1936. и „Задатак преводиоца“, 1923), с придодатим записима „Искуство“ (1913) и „Марамица“ (1932), прожета су промишљањима о томе како баштинити прошлост. Почевши од краја Првог светског рата, искуство је изгубило на својој вредности: оно што је непосредно живљено готово да више не налази израза у речима и једва да се преноси из нараштаја у нараштај. Аутор нам овде нуди своју далекосежну рефлексију о лепоти онога што ишчезава, о смислу историје и нашем двосмисленом односу према прошлости.