Iskra iskona

Iskra iskona, kao i prethodnih 12

Stojanovićevih pesničkih knjiga, u prepoznatljivom je znaku misaonepoezije. Sam naslov sadrži simboličnu aliteraciju koja upućuje navišeslojnost ove knjige. Teško možemo zamisliti iskon bez iskre. Prvaiskra je početak, sam iskon koji sebe pali i šalje na put. Iskon jepočetak putovanja iskre koja sebe traži i pronalazi na drugom putu nakojem uzrok i posledica često menjaju mesto. Kao da je u biti samoga

života i postojanja paradoks i kao da je on glavni modus vivendi samogkosmosa. Ova knjiga pesama, na diskretan način bavi se i ovakvimpitanjima i paradoksima. Autor ne odustaje od velikih i najriskantnijihtema. On peva o ljubavi, smislu života, tradiciji, istoriji, pevajući osvetu i čoveku na njihovom putu od iskre iskona do sadašnjeg trenutka.

Pored velikih tema i specifičnih formi, kao što je pesniku omiljenavilanela, u knjizi su svoje mesto našli neki veliki pisci iz prošlosti.

Na samom početku knjige nailazimo na četiri velika imena svetskeknjiževnosti: Dantea, Helderlina, Dostojevskog i Rilkea. Kao i sveostale Stojanovićeve pesničke knjige i ova je mali spev koji pokrivaogromni vremenski i prostorni raspon. Sve ovo pesnik postiže velikimpesničkim majstorstvom na formalnom planu i tananom pesničkomsublimacijom na najvažnijem, suštinskom planu.
Vidan P. Bogdanovic, urednik