Исак Сирин: О Божанским тајнама и о духовном животу

Име Преподобног Исака Сирина,који је живео у другој половини 7. века, добро је познато православном читаоцу. Знатан део списа тога великог хришћанског светитеља био је преведен на грчки језик на прелазу из 9.у 10.век, под насловом БЕСЕДЕ ПОДВИЖНИКА и добио је широку примену у византиској монашкој средини. У 14.веку се појавио први словенски превод.

Преподобни Исак Сирин није насловљавао своја дела. Наслов смо позајмили из каталога дела источносиријских писаца,који је у 13.веку сачинио Абдишо из Нисибина...

Св. Исак Сирин рођен је у првој четвртини VII века, у месту Бет-Катарији, у Сирији (отуда Сирин), на обали Персијског залива. Као веома образован младић, заједно са старијим, такође ученим, братом отишао је у манастир Мар-Матеј (у преводу: господин Матеј - вероватно оснивач манастира), који се налазио у близини града Ниневије. Убрзо је брат Св. Исака био постављен за старешину тога манастира, док се Св. Исак подвизавао у једној келији недалеко од манастира. Због свог образовања, чудотворства и ревности у вери, Св. Исак био је изабран за Епископа града Ниневије (посвећење је било у манастиру Бет-Абе, од Патријарха Георгија, 660-680). На тој дужности остао је само пет месеци, јер је увидео да он није особа која може бити и администратор Цркве. Вратио се свом усамљеничком животу, повукавши се најпре на гору Мату (у близини Бет-Хузаја). Живећи на гори, јео је само три кришке хлеба дневно, уз понешто поврћа у пресном стању. Старост га је натерала да се пресели у пустињски манастир Рабан-Шабур. Много је писао и изучавао Свето Писмо, и на основу личног искуства описивао процес оздрављења и очишћења човековог органа сазнања и узрастање човекове личности у сазнању. Упокојио се у дубокој старости, скоро ослепео што се приписује великом времену проведеном у читању и писању, почетком VIII века.