Име ми је Дамјан

Сузана Тратник у роману Име ми је Дамјан изабрала је исповедни тон приповедања којим отвара читаво поље значења и проблема, али и проблематизује све: од личног идентитетског постојања до колективне и опште, друштвене егзистенције модерног доба.

Јунак овог кратког исповедног романа постављен је у напету ситуацију егзистенцијалне тескобе која произлази из нерешених конфликтних односа у породици.

Пратећи ритам Дамјанове исповести која се креће од момената потпуне збуњености и затечености пред чињеницом да „нико не разуме“ оно што је за Дамјана „очигледно“, јасна родна позиција мушкарца, до момента скептицизма у ту позицију, читалац и сам на тренутке бива увучен у врло сложену игру односа реалности и привида.

Између социјалне критичности и провокативности и снажне приче о дубоком индивидуалним драмама јунака и јунакиња романа.

Провокативно разарање друштвених табуа.