Игра у камену

Део си сунца, његов си сан, његово око, његов зрак.
У захваћеном песку сијаш светлуцаво, гипко и постојано,
Украс си света, тајна постојања, магична игра,
Лако се сабираш и одузимаш, ретко срећеш.
Као прах, као грумен, као лист, као суза, као свет,
Додирују те, краду, претачу, преобликују, скривају.
У подземном, опасном свету, сијаш спокојно.
Ти си светлост,
Показујеш пут, осветљаваш мрак, разгониш таму,
Будиш свест о божанском, светом, непролазном, вечном.
Чаролија твојих облика плени лепотом,
Део си сунца, његов си сан, његово око, његов зрак.