Игра анђела и шишмиша

Смештајући ликове и догађаје романа Игра анђела и шишмиша у деведесете године прошлог столећа, у подалпски рударски градић који је утонуо у вечиту монотонију и хипокризију малограђанског менталитета, Алеш Чар се наслања на веома продуктивну линију словеначке литературе од Јанка Керсника, преко Ивана Цанкара и Славка Грума, па до Андреја Хинга, Витомила Зупана и Душана Јовановића.

Чарова приповест о необичној дружини, коју чине један католички свештеник, једна јуродива тинејџерка и неколико локалних џанкија, повезаних хедонистичким поривима и навикама различите врсте, и тиме непомирљиво конфронтираних с медиокритетским стањем свести, представља најновији и уз то можда и најспектакуларнији изданак поменуте линије.
Роман без много потешкоћа може да се чита и као словеначка реплика на планетарни књижевни хит, прослављени Трејнспотинг шкотског писца Ирвина Велша.