Henrik Ibzen: biografija

Ibzen je radio praktično sve u pozorištu, jedino što nije glumio. Bio je još i novinar, nadzornik u internatu, učitelj koji vežba s đacima. A prva njegova profesija koja izaziva iznenađenje iako je njome zarađivao hleb oko šest godina, bila je profesija apotekara. On o njoj uopšte ne govori u svojim tekstovima, ali u toj je profesiji stekao veliku pažljivost prilikom doziranja sastojnica svojih komada, pedanteriju koju je primenjivao i na najsitniju supstancu koja je ulazila u njihov sastav. Dozirao je sastojke, motrio na svaku pojedinost, naročito na rečnik i akcente u govoru svojih likova. Tu preciznost koja je upravljala pisanjem njegovih dela možda je stekao u stražnjoj prostoriji apoteke u kojoj mu je bilo povereno spravljanje lekova, čiji je sastav trebalo pomno da kontroliše. Delovati na boljke svojih bližnjih, pomoći u njihovom ublažavanju: postoji u toj aktivnosti iz mladosti, veoma bliskoj medicini, nešto kao propedeutika onoga čemu će težiti u pripremanju svoje umetnosti…Henrik Ibzen (1828–1906) se danas ubraja među najznačajnije dramske pisce 19. veka i zauzima nesporno mesto u kanonu evropske književnosti. Ali za vreme svog života bio je katkad, naročito u rodnoj Norveškoj, predmet žestokih sporova i kritika. Žak de Deker, i sam uspešni dramski pisac, daje u prvoj liniji portret Ibzenove burne umetničke karijere, ali ne zanemaruje ni njegov privatni život i opise sredine u kojoj su se izgradili njegovi estetski pogledi, politički stavovi i društveni angažmani. Pored pouzdane faktografije, skladnog preplitanja javnog i privatnog, ovu biografiju odlikuju i rafinirani stil i neautoritativno ali suvereno pripovedanje.