Хуманост страног човека

Укупну феноменолошку расправу о страном можемо посматрати и као значајну епизоду у повести трансценденталне филозофије. Пратимо ли повесне нити трансценденталног филозофирања, уочићемо све одлучније тенденције ка самопревладавању. Исто тако ћемо приметити и повремене, али више него маркантне позиве на њено обнављање. Премда би се то с добрим разлозима могло очекивати, враћање трансценденталном филозофирању није било мотивисано искључиво сазнајнотеоријским или методолошким разлозима. Новокантовско обнављање мишљења у трансценденталном кључу представља хвале вредан покушај путем којег је филозофија учврстила достојанствену спону са научним мишљењем. Тај пут свакако није и једини. Трансцендентална нит водиља ће се указати и тамо где су је само ретки очекивали.У овој књизи ће посебна пажња бити поклоњена настојањима чији мотиви су били посредовани потребом за филозофском актуелизацијом искуства страног. Будући да је феноменолошка верзија трансценденталне филозофије од самог почетка изискивала »трансценденс«, путем којег се она испоставља као пројекат који нуди много више од дескри-пције пуких датости, искуство страног је у њеном окриљу наишло на неслућено филозофско гостопримство. Како то да се за реч о страном међу свим савременим позицијама јавила управо феноменологија?


Садржај
Увод, 7

1. Левинас: с ове или с оне стране филозофије?, 35
2. Рани Левинас и феноменологија, 80
3. Онтологија као циклично мишљење, 131
4. Онтологија и морал: Одисеј и Аврам, 206
5. Онтологија и универзалност, 259
6. Онтологија и објава, 299

Списак наведених дела, 344
Регистар имена, 360