Humanizam i kritičko mišljenje: tako je govorio Andrija Krešić

Ma­lo je lju­di, kao što je An­dri­ja Kre­šić, ko­ji su do­ži­ve­li du­bo­ku sta­rost, a da im ži­vot­ni pu­te­vi i in­te­lek­tu­al­no de­lo či­ne ta­ko ne­raz­dvoj­nu ce­li­nu. U osvr­tu na pre­đe­ni ži­vot­ni put ni on, a ve­ro­vat­no ni bi­lo ko dru­gi, ni da­nas ni su­tra ne­će ot­kri­ti ni pro­tiv­reč­nost, pa ni pu­ko­ti­nu iz­me­đu prak­se nje­go­vog ži­vo­ta i vred­no­snog opre­de­lje­nja nje­go­vog in­te­lek­tu­al­nog de­la. U pro­me­na­ma bar če­ti­ri re­ži­ma, u svim tur­bu­len­ci­ja­ma i tra­gič­nim zbi­va­nji­ma na bal­kan­skom pro­sto­ru, ret­ke su lič­no­sti či­ji su ži­vot­ni put i in­te­lek­tu­al­no de­lo u pu­noj sa­gla­sno­sti iz­dr­ža­li sve pro­be vre­me­na.
Iz predgovora Božidara Jakšića